Menu Close
Close
Kontakt

Prolaps materice

Spad materice

Mnoge žene godinama ćute o simptomima koje osećaju, verujući da su oni neizbežan deo starenja ili uobičajena posledica porođaja.

Kako da prepoznate spad materice?

Simptomi se često menjaju tokom dana i obično se pogoršavaju nakon dužeg stajanja ili hodanja:

  • Osećaj težine ili pritiska u donjem stomaku
  • Utisak da nešto “visi” ili “pada” unutar vaginalnog kanala
  • Opšta nelagodnost u predelu karlice koja se najčešće povlači kada ležite
Prolaps materice

Zašto dolazi do spuštanja materice?

Ovo stanje se najčešće razvija postepeno, tokom više godina. Nastaje kada materica izgubi svoju prirodnu potporu i počne da se spušta prema vaginalnom kanalu ili u njega. Uzrok je slabljenje mišića, ligamenata i vezivnog tkiva karličnog dna koji u normalnim uslovima drže matericu na mestu. 

Ključni faktori koji doprinose ovom procesu su:

  • Vaginalni porođaji: rizik je veći nakon više porođaja ili težih, traumatičnih porođaja
  • Menopauza: pad nivoa estrogena u menopauzi dodatno smanjuje elastičnost vezivnog tkiva što ubrzava napredovanje stanja. 
  • Hronični pritisak: faktori poput gojaznosti, upornog kašlja ili teškog fizičkog napora hronično opterećuju karlično dno
  • Genetika: nasledna predispozicija za slabije vezivno tkivo takođe igra značajnu ulogu

Važno je razumeti

Prolaps materice nije bolest u klasičnom smislu, već mehanički problem koji nastaje kao posledica prirodnih promena u telu. Nije posledica nečega što ste pogrešno radile i nije nešto što morate prihvatiti kao neizbežan deo starenja ili porođaja.

Rešenje prilagođeno vama

Postoji više mogućnosti lečenja, od konzervativnih metoda do hirurške korekcije, a pravo rešenje za vas zavisi od stepena prolapsa, simptoma i vaših ličnih okolnosti. Polazna tačka je uvek precizna dijagnoza.

Materica je organ koji u normalnim uslovima stoji u maloj karlici, oslonjen na kompleksnu mrežu mišića, fascija i ligamenata. Kada taj potporni sistem popusti, materica počinje da se spušta prema vagini ili kroz nju. Ovo stanje se naziva prolaps materice ili spad materice.

Spuštanje materice može biti blago i gotovo neprimećeno, ili izraženo u meri koja uzrokuje značajne tegobe u svakodnevnom životu. Kod najtežih oblika, deo materice ili cela materica mogu biti vidljivi izvan vaginalnog otvora.

Zašto je važan kompletan pregled karličnog dna?

Prolaps materice se gotovo nikada ne javlja kao izolovan problem. Budući da su svi organi male karlice povezani istim sistemom potpore, slabljenje jedne strukture često prati popuštanje i drugih. Uz spad materice često se javlja i spad bešike (cistokela) ili rektuma (rektokela). Upravo zbog ove povezanosti, ključno je da stručni pregled obuhvati procenu celokupnog karličnog dna, a ne samo položaj materice. Samo na taj način možemo razumeti celokupnu sliku vašeg stanja i planirati tretman koji će biti sveobuhvatan.

Stepen prolapsa opisuje koliko se materica spustila u odnosu na svoju normalnu poziciju. Medicinska klasifikacija koristi četiri stepena:

I stepen

Materica se spustila u gornji deo vagine. Simptomi su često blagi ili ih nema. Konzervativne metode uglavnom daju dobre rezultate.

II stepen

Materica se spustila do ulaza u vaginu. Tegobe su češće prisutne, posebno pri fizičkoj aktivnosti ili dužem stajanju.

III stepen

Deo materice (najčešće grlić) se vidi ili oseća izvan vaginalnog otvora. Simptomi su izraženi i utiču na svakodnevne aktivnosti.

IV stepen (totalni prolaps)

Cela materica se nalazi izvan vagine. Ovaj oblik najčešće zahteva hiruršku korekciju i češće se javlja kod starijih žena sa dugogodišnjim napredovanjem stanja.

Stepen prolapsa direktno utiče na preporuku za lečenje, ali nije jedini faktor. Simptomi, opšte zdravstveno stanje i lične okolnosti pacijentkinje jednako su važni pri donošenju odluke o terapijskom pristupu.

Simptomi prolapsa materice mogu biti različiti po intenzitetu i vrsti, zavisno od stepena spuštanja i od toga da li su zahvaćeni i okolni organi.

Najčešće tegobe kod spada materice:

  • Osećaj težine, pritiska ili punoće u karlici ili donjem stomaku, koji se pogoršava tokom dana, pri stajanju ili fizičkom naporu
  • Utisak kao da nešto "pada" ili "visi" unutar vagine, posebno pri dužem stajanju ili hodu
  • Vidljiva ili opipljiva izbočina u predelu vaginalnog otvora, u najtežim slučajevima
  • Teškoće pri mokrenju, osećaj nepotpunog pražnjenja bešike ili često mokrenje
  • Problemi sa pražnjenjem creva, zatvor ili osećaj nepotpunog pražnjenja
  • Bol ili nelagodnost pri seksualnom odnosu
  • Bol u donjem delu leđa koji se pogoršava tokom dana

Karakteristično za prolaps je da su tegobe češće izražene posle fizičkih aktivnosti ili dužeg stajanja, a blaže ujutro, posle noćnog odmora u ležećem položaju. Ako ste primetile da se simptomi smanjuju kada legnete, to može biti koristan znak.

Prisustvo i intenzitet simptoma ne mora biti srazmeran stepenu prolapsa. Neke žene sa visokim stepenom spada imaju minimalne tegobe, dok druge sa blagim prolapsom mogu biti značajno uznemirene.

Dijagnoza prolapsa materice se najčešće postavlja na osnovu razgovora o simptomima i ginekološkog pregleda. U većini slučajeva nije potrebna složena dijagnostika jer pažljiv pregled daje dovoljno informacija.

Dijagnostički postupak najčešće uključuje:

  • Razgovor o simptomima: kada su se pojavili, u kojim situacijama su najizraženiji, koliko utiču na svakodnevni život, da li postoje prateće tegobe sa mokrenjem ili pražnjenjem creva
  • Ginekološki pregled: procena položaja materice, stepena spuštanja i stanja vaginalnih zidova. Procena celokupnog karličnog dna, jer se prolaps materice često javlja zajedno sa spadom bešike ili rektuma
  • Ultrazvuk: po potrebi, za detaljniji uvid u položaj organa i stanje okolnih struktura
  • Uroginekološki testovi: kada su prisutne prateće tegobe sa mokrenjem

Precizna dijagnoza ne služi samo da potvrdi prisustvo prolapsa, već i da utvrdi koji organi su zahvaćeni, u kojoj meri i koje lečenje ima smisla za vas.

Operacija prolapsa materice nije automatski prvi korak. Blaži oblici bez izraženih simptoma mogu se uspešno pratiti i kontrolisati konzervativnim metodama. Hirurška korekcija dolazi u obzir kada konzervativne metode ne daju dovoljne rezultate ili kada je prolaps toliko izražen da značajno utiče na kvalitet života.

Operaciju je opravdano razmotriti kada:

  • Tegobe utiču na svakodnevne aktivnosti, rad, kretanje, fizičke aktivnosti.
  • Postoje izraženi problemi sa mokrenjem ili pražnjenjem creva koji smanjuju kvalitet života.
  • Konzervativne metode (vežbe, pesari) nisu dale zadovoljavajuće rezultate nakon dovoljno dugog perioda primene.
  • Stepen prolapsa je visok (III ili IV stepen) i simptomi su izraženi.
  • Prolaps uzrokuje bol pri seksualnom odnosu ili dovodi do izbegavanja intimnosti.

Odluka o operaciji uvek se donosi zajedno sa lekarom, na osnovu potpune kliničke slike i vaših ličnih okolnosti. Pregled nije obaveza da se operišete, već prilika da dobijete stručne odgovore i saznate koje opcije su vam dostupne.

Lečenje spada materice nije jednoznačno. Pristup zavisi od stepena prolapsa, simptoma, godina, planiranja trudnoće i opšteg zdravstvenog stanja.

Konzervativne metode

  • Vežbe karličnog dna (Kegelove vežbe): redovnim vežbanjem moguće je ojačati mišiće karličnog dna i usporiti napredovanje prolapsa, posebno u ranijim fazama
  • Fizikalna terapija karličnog dna: stručno vođene vežbe, eventualno uz biofeedback ili elektrostimulaciju, koje mogu poboljšati funkciju karličnog dna
  • Pesari: medicinsko pomagalo koje se uvodi u vaginu i mehanički podupire matericu i okolne organe. Delotvorna i bezbedna opcija za žene koje ne žele operaciju, uz redovne kontrole
  • Lokalna estrogenska terapija: kod žena u menopauzi, lokalna primena estrogena može poboljšati elastičnost tkiva i smanjiti simptome
  • Promena životnih navika, kontrola telesne mase, lečenje hroničnog kašlja, regulacija pražnjenja creva i smanjenje fizičkih opterećenja

Hirurško lečenje prolapsa materice

Kada konzervativne metode ne daju dovoljne rezultate ili je prolaps izražen, hirurška korekcija može biti najefikasniji pristup. Cilj operacije je da se materica vrati u anatomski ispravan položaj i da se obezbedi odgovarajuća potpora (histeropeksija), ili, u određenim slučajevima, da se materica ukloni (histerektomija) i rekonstruiše karlično dno.

Izbor hirurške tehnike zavisi od stepena prolapsa, pratećih spadova ostalih karličnih organa, godina pacijentkinje i planiranja trudnoće. Postoje tehnike koje čuvaju matericu, kao i one koje podrazumevaju uklanjanje materice. 

Detalje o operativnim procedurama možete pronaći na posebnoj stranici posvećenoj hirurgiji prolapsa.

Oporavak nakon hirurške korekcije prolapsa materice u većini slučajeva protiče uredno, ali zahteva poštovanje lekarskih preporuka kako bi rezultat bio optimalan.

Prvih nekoliko dana

Normalni znaci zarastanja uključuju lagani bol ili pritisak u predelu karlice i blagu nelagodnost pri mokrenju koja obično prolazi za dan ili dva. Preporučuje se odmor i izbegavanje fizičkih napora.

Prve dve do četiri nedelje

Strogo se izbegava: podizanje tereta (iznad 5 kg), intenzivne fizičke aktivnosti i napor koji povećava pritisak u stomaku. Lagana šetnja je dozvoljena i preporučljiva.

Nakon šest do osam nedelja

Postepeni povratak svim aktivnostima, uključujući fizičku aktivnost i seksualne odnose, uz prethodnu saglasnost lekara na kontrolnom pregledu.

Ključno za dugoročni rezultat

Prvih dva do tri meseca su kritičan period u kome se tkivo potpuno integriše i zarasta. Poštovanje preporuka tokom oporavka direktno utiče na stabilnost i trajnost postignutog rezultata. Vežbe karličnog dna, koje se uvode postepeno nakon zarastanja, mogu dodatno pojačati i učvrstiti postignutu korekciju.

Većina žena se vraća laganim svakodnevnim aktivnostima i poslu koji ne podrazumeva fizički napor već nakon sedam do deset dana.

Spad materice ima rešenje

Prolaps materice nije nešto što morate prihvatiti kao neizbežnu posledicu porođaja ili starenja. To je mehanički problem koji ima konkretna rešenja, a pravo rešenje za vas zavisi od stepena prolapsa, simptoma i vaših okolnosti.

Tegobe koje osećate su stvarne i zaslužuju medicinsku pažnju. Ne morate čekati da simptomi postanu nepodnošljivi da biste zatražili pomoć. Pregled će pokazati koji stepen prolapsa imate, koji organi su zahvaćeni i koje opcije lečenja su na raspolaganju. Odluka je uvek vaša.

Zakažite pregled i saznajte koji stepen prolapsa imate i koje rešenje je najprimerenije za vas.